ZDRAVKO KRIVOKAPIĆ: Ja ne moram da budem premijer, ali Crna Gora mora biti potpuno drugačija

Razgovor sa Zdravkom Krivokapićem bio je strogo vremenski
ograničen. Ne zato što je crnogorski mandatar bio zauzet pregovorimao sastavu nove vlade – mada mu to zaista zadaje dosta muka poslednjih dana. Nijeni zato što je imao zakazane razgovore sa stranačkim liderima sa izborne liste koju je on predvodio – jer sa njima se uglavnom dopisuje, ili kako kaže „sveli su me na papir“.

Razgovor je morao da se završi u tačno precizirano vreme zato što je Zdravko Krivokapić morao da ide na predavanje. „Ja sam i dalje profesor“, rekao nam je. Profesor na Mašinskom fakultetu u Podgorici, dojučerašnji politički anonimus – kako i sam sebe definiše – spletom okolnosti uleteo je u vrh crnogorske politike. Ako ste se nekada pitali – a mnogi jesu šta biste uradili da vam daju vlast na jedan dan, znate koliko to deluje nezamislivo. Ovom čoveku se to dogodilo.

Još uvek o političarima govori u trećem licu. O narodu isključivo u prvom licu množine. Kao profesor je ušao u javnu borbu za odbranu crkvenih svetinja od spornog Zakona o slobodi veroispovesti, a koloplet crnogorske politike ga je izbacio na površinugde će morati da uđe u borbu sa svim ostalim problemima i pitanjima koji opterećuju Crnu Goru.

Ili bi tako bar trebalo da bude, pošto poslednjih dana nova vlada koju bi on trebalo da vodi i ne deluje tako izvesno. Ispostavilo se da je prva dilema koja je postavljena – kako će tri raznorodne liste da formiraju vladu – zapravo marginalna u odnosu na pitanje kako će se Krivokapić snaći sa političarima sa svoje liste.

Može se čuti poslednjih dana da lideri Demokratskog fronta koji su prvo skrajnuti iz kampanje (upravo je zbog verovanja da oni ne donose glasove u prvi plan isturen neko kao Krivokapić), što su nekako i prihvatili, nikako ne prihvataju ideju da oni ne budu u vladi. U utorak uveče, dan posle našeg razgovora sa Krivokapićem, delovi koalicije načelno su prihvatili njegovu poslednju ponudu. Pre toga, govorilo se čak i da će pokušati da prave dogovor o novoj vladi sa novim mandatarom,te da je i Krivokapić – koji ne vidi trojicu lidera u svom kabinetu – spreman za nove izbore… O svemu tom običan čovek koji je postao mandatar za sastav vlade, govorio je za Nedeljnik.

Da li ste se u ovih par meseci razočarali u politiku?

Ja se nisam razočarao u narod, a da li sam se razočarao u politiku i političare -to je već druga priča. Narod je taj koji treba da bude zadovoljan jer je doživeo slobodu koja je evidentna, a političari kao političari uvek ganjaju svoje partijske, da ne kažem i lične interese. Ali mislim da sad nije trenutak za takav pristup.

Pošto ste vi kao „običan čovek“ zagazili u politiku, kako vam iz te perspektive deluje sve ovo što se dešava oko formiranja vlade? Kako tumačite poruke koje dolaze do vas i od ljudi sa liste koju ste predvodili na izborima?

Šta drugo mogu da vam kažem osim onoga što je istina? To znači da sam ja,
kao što ste rekli, jedan iz naroda i ja želim da ostanem taj „običan čovek“. Da li je to moguće ili nije, ja u ovom trenutku ne bih mogao drugačije da kažem.

Moram da primetim da se i dalje navikavam, nekada i čudnim porukama koje razmenjuju svi oni koji su u politici, a imaju veliki staž.
Te poruke me zabrinjavaju jer pripadaju matrici koja je trideset godina bila dominantna na ovim prostorima i nije se promenila.

To su poruke isključivosti, zamene teza, teških reči, odsustvo argumenata, vrlo često poruke zasnovane na činjenicama koje su potpuno jasne, ali ih izvrću u neku svoju perspektivu. Svakako je neophodno da napravimo iskorak u komunikaciji. Baš zato što ste jedan od retkih ljudi u politici koji stvari može da sagleda očima običnog čoveka sigurno znate da građane često nerviraju opšte poruke i opšta mesta u nastupima političara.

Šta je konkretno vaš plan za vladu?

U ovom trenutku sam mnogo bliži tom novom pristupu – ako neko želi to da poredi, nazvao bih to singapurskim modelom. A mi sa tri potpredsednika i 18 ministarstava ne možemo da budemo zadovoljni. Trenutak nameće da imamo kompetentnu vladu koja je timski jaka, jer ako nemamo tim koji je stabilan, kao u bilo kom sportu, mi ćemo se naći u teškoj situaciji, a problemi su u Crnoj Gori toliki da ne mogu da se rešavaju sa ljudima koji nisu stručni za to. To je moj stav. A konkretni koraci?

Treba da zaustavimo sunovrat od bankrota koji nam preti za možda dva ili tri meseca. Treba da donesemo plan fiskalne konsolidacije, moramo po hitnoj proceduri u Skupštinu da pošaljemo što više antikoruptivnih i antidiskriminatorskih zakona. Treba da donesemo zakon o poreklu imovine, zakon o igrama na sreću…

Treba da usvojimo set zakona koji treba da pripreme prve fer demokratske i poštene izbore u Crnoj Gori, da spasemo zdravstvo od ovog sunovrata koji nije samo produkt kovida, ali je kovidom doživeo svoju pravu sliku. Treba da preispitamo ugovore koje ova odlazeća vlast sklapa sa različitim partnerima, ali javnost o njima ništa ne zna. Želimo da Crna Gora krene pravim, istinskim putem ispunjavanja svih zahteva vezanih za pristupna poglavlja Evropske unije. Mi smo tri zatvorili, a u proseku 15 do 16 odsto zahteva smo ispunili. Imamo mnogo posla i ta vlada će biti vlada rada, kompetencije i odgovornosti.

Kako zamišljate da izgleda ekspertska vlada, vlada bez političara? I mnogo veće zemlje od Crne Gore imaju problema da nađu dovoljno eksperata za reforme. Kakav je to profil ličnosti koji se uklapa u vaš program? Ko su ta nova lica koja ćete promovisati?

Kvalitet nije samo tamo gde je kvantitet. Crna Gora je oduvek bila rasadnik talenata, neki od njih su otišli i školovali se po čitavom svetu i ti ljudi se sad javljaju.

To su ljudi koji govore strane jezike, imali su prilike da rešavaju i mnogo složenije probleme, to su ljudi koji neće kalkulisati i, što je najvažnije, neće navijati ni za jednu partiju niti za jednu političku strukturu.

To je profil ministara koji treba da odgovori ovom izazovu. Da bismo to uradili, formirali smo tim koji će sa naučne strane i dokazanim pristupima da preispita sve moguće kandidate i da izabere najkompetentnije ljude.

Podsetiću na onaj „Apolo sindrom“ kada su profesori kao najveća imena Amerike ostvarili rezultat koji bi bio manji od dva, a da su pojedinačno radili ostvarili bi rezultat četiri. Logika timskog rada govori o tome da morate da imate kompaktan tim, a ne četiri lidera koji će da suprotstavljaju svoje stavove jedni drugima.

Dakle, tačno je da ste liderima iz Demokratskog fronta Andriji Mandiću, Milanu Kneževiću, Nebojši Medojeviću poručili direktno da vi njih ne vidite u vašoj vladi?

Naravno. Ja sam to jednostavno morao da im kažem, jer sve govori u prilog tome da bi vlada sa tri lidera koja ste spomenuli u startu imala jedan niži nivo reputacije. To bi bila vlada koja ne bi bila tako svesrdno
prihvaćena od relevantnih međunarodnih institucija. A zašto je priča o liderima toliko bitna?

Svi u Crnoj Gori znaju da me Andrija Mandić sigurno nije postavio za nosioca liste. Ja nemam nikakvu obavezu ni prema jednom političkom lideru, niti prema bilo kome. Nemam bilo kakvu vezu sa bilo kojim tajkunima, iako oni to svesrdno žele da iskažu.

Ono što je tačno jeste da su se oni viđali sa tim ljudima koje oni predstavljaju kao tajkune. Ja nisam. Ako želimo da budemo korektni, treba da znamo da nije važno u ovom trenutku da li će neki lider biti u toj vladi, nego kako će ta vlada da radi i kako ćemo da projektujemo budućnost Crne Gore. To je razlika u viziji. Njihova vizija je zamena, a moja vizija je promena. I reforma. Ako je zamena mera tih lidera, onda, verujte, ja ne mogu da prihvatim da ijedan lider bude u toj vladi. Mislim da bi oni trebalo da dopuste da ova vlada, zbog problema koje imamo, bude vlada kojoj će se dati – ne kao što je uobičajeno 100 dana, nego 200 dana. I ako mi ne iskažemo rezultat, dajte onda da vidimo kako ćemo dalje.

A da li se plašite da će ovi problemi dovesti do tih sledećih izbora, za koje kažete da treba da budu prvi fer i demokratski, mnogo ranije nego što ste mislili?

Ja se ne plašim bilo čega, ali znam šta su dva ključna cilja i elementa koji spajaju sve nas. Prvi i najznačajniji element koji je mene i uveo u ovu priču jeste zaštita crkve i izmena ili kompletna zamena spornog Zakona o slobodi veroispovesti; i naravno drugi zajednički cilj – tako se bar javno proklamuje svugde – jeste demontiranje ovoga sistema koji nas je doveo u nezahvalnu situaciju. Ako želimo odmah da idemo iz izbora u izbore, to znači da to radimo bez novih pravila. To će verovatno da pročisti političku scenu Crne Gore, ali daje još jednu šansu DPS-u koji je nokautiran da se ponovo vrati u igru, možda opasniji nego što je do sada bio. Ako su na to politički lideri spremni, ja nisam saučesnik u tome.

Čitali ste sigurno da lideri iz DF-a planiraju da sa druge dve liste počnu nove pregovore za vladu sa novim mandatarom. Takođe se priča da i vi planirate da registrujete stranku ili pokret za eventualne nove izbore. Šta je od toga tačno i da li imate lični plan – šta radite ako ne dođe do dogovora?

Ne želim da ulazim u takva predviđanja. Mislim da je to neracionalan pristup. Naravno, ja znam da su i do sada lideri Demokratskog fronta imali neku rezervnu varijantu. Tri puta su nudili manjinsku vladu. To je njihov stil, to su radili i 2016. godine, jer mene verovatno sada doživljavaju kao konkurenciju. Ja sam general bez vojske. Ja samo imam narod i brinem o tom narodu. Ne brinem niti o jednom političaru, niti o jednoj partiji.
Mnogo štošta se menja u delu odnosa ako neko stvarno misli da može da bude drugačiji posle toga što neće da usvoji novu vladu. Mislim da se tu onda neko debelo prevario.

Jer ankete koje se rade i koje su približno istih stavova, govore o tome da bi neki politički lideri trebalo debelo da se zabrinu za svoje pozicije i svoje partije. Ako je mera da samo jedan čovek smeta nekom, ja ne moram da budem premijer, ali Crna Gora mora da bude potpuno drugačija. To je moj stav i to treba da bude vizija svakog političara koji je doživeo da prvi put pobedi ono što je do sada smatrano nepobedivim. I da krene putem kakvim Crna Gora zaslužuje, a to je da bude možda negde usmerena prema tom singapurskom ili luksemburškom modelu, gde bi građani osetili vrlo brzo boljitak. Naravno, to je posle prve godine teško, ali posle razgovora sa brojnim međunarodnim institucijama i investitorima shvatio sam da to na kraju jeste moguće.

Kažete da vas nije Andrija Mandić postavio za nosioca liste, što je on pre nekoliko dana u saopštenju naveo. A kako je onda došlo do formiranja te liste i kako je izgledao taj trenutak kada su izabrali vas da ih predstavljate?

Svedočiću vam kako je bilo. Mi smo na početku formirali nevladinu organizaciju „Ne damo Crnu Goru“ koja je bila isključivo sastavljena od univerzitetskih profesora. To je bio pokušaj profesora da kao znalci odgovore na brojne izazove u tom trenutku. Neko je očigledno prepoznao vrlo aktivan rad te organizacije koju sam ja predvodio. Da bi se sklopila bolja pozicija u odnosu na vlast, kao što znate, formirane su tri kolone. A onda je došlo do ideje da bi bilo najbolje da grupa profesora iz nevladine organizacije predvodi ovu koaliciju „Za budućnost Crne Gore“.

I tada je bilo dogovoreno da bude najmanje pet, pa posle toga tri i na kraju je sve spalo na jedno slovo. I trebalo je da ja budem žrtva gubitnik, ali se ispostavilo sada da sam žrtva pobednik. I to je apsolutno tačno. Gospodin Mandić je bio samo jedan od učesnika na tom zajedničkom sastanku gde je sve to dogovoreno.

Ne bih govorio o detaljima koji predstavljaju za mene poruku da sam, ipak, u tom trenutku, a i kasnije, prepoznao odgovarajuće aktivnosti za koje bi najbolji odgovor bio da sam se u tom trenutku povukao. Ili kako jedan moj rođak kaže: Oni bi voleli da se ti nisi rodio.

Ali ja sam rođen i tu sam, ja od ovoga ne mogu da pobegnem. Imam odgovornost prema građanima, imam odgovornost prema crkvi, imam odgovornost da napokon krenemo pravim putem i to je izazov i za mene, i za sve ljude dobre volje kako bi preporodili Crnu Goru i kako bi ona postala najbolje mesto za život pod kapom nebeskom.

Ipak, zanimljivo je kako se posle izbora postavljala dilema da li će moći da se pravi raznorodna vlast sa vama i druge dve liste koje vode Abazović i Bečić. Ispostavlja se da je suštinsko pitanje o odnosima sa ljudima na listi koju ste vi predvodili. Šta ste kao „običan glasač“ mislili o toj opoziciji koja je godinama gubila izbore?

Nisam poznavao njih lično. Poznavao sam ih kao i svaki drugi građanin Crne Gore na osnovu izjava u sredstvima informisanja, jer pošteno govoreći nisam imao kad da pratim skupštinske rasprave. U Crnoj Gori postoji poslovica koja kaže – ako želiš nekog dobro da upoznaš, moraš sa njim da pojedeš džak soli. Ja sa njima nisam ni ručak imao, a kamoli mogućnost da pojedem džak soli. Loša vlast uvek podržava lošu opoziciju.

To nisam ja smislio. To je pravilo. Ako to pravilo primenimo na Crnu Goru, odgovor će se nametnuti sam. Opozicija u Crnoj Gori nije uspevala da pobedi, jer odlazeći režim je jako dobro poznavao ljude u opoziciji i uspevao je različitim aktivnostima da ih drži daleko od 41 ruke u parlamentu.

Vlast se služila svim i svačim. Bilo je brojnih političkih korupcija, to je već ispričana priča. Opozicija nije nudila nešto konkretno, novo i bolje. I birači su išli logikom da je bolje da ne talasaju. I godinama se održavala ista garnitura sa jedne i sa druge strane. Bile su samo promene pojedinih igrača. To je demotivisalo i birače, ali i potencijalne učesnike u političkoj borbi. Takav sam bio i ja do donošenja Zakona o slobodi veroispovesti.

A vidite li u svemu ovome rukopis bivših vlasti?

Verujte, sve je moguće. Sad kad analiziram, vraćam se na prvi intervju koji sam dao srpskoj televiziji. Pošto sam čovek koji ne robuje pitanjima, dobio sam pitanje „kako doživljavate politički sistem u Crnoj Gori“.

Nisam bio pripremljen da neko može tako nešto da me pita, razmislio sam
i kazao sledeće: To mi liči na režiranu predstavu u kojoj imate jednog glavnog glumca koji se nikad ne menja, i pored njega sporedne od kojih se ponekad neko promeni, ali čini mi se da svi u dosluhu igraju igru i tu igru igraju sve dotle dok ima gledalaca. Nažalost, postoje gledaoci i ta predstava traje. Po mom mišljenju ta predstava se završila posle ovih izbora, a da li se ona i dalje nastavlja – ne znam.

Ali oni se mnogo bolje poznaju između sebe i znaju jedni o drugima štošta. Ja sam tu jedini neiskusan u tom „poznavanju“ i „prepoznavanju“. Ali, isto tako, imam 62 godine i inženjersku logiku da vrlo brzo mogu da prepoznam
kuda idu neke stvari. Ako se desi to što je mogući scenario – da bude predložena nova vlada i da jednostavno ona ne prođe, to znači da je neko igrao za DPS i protiv Crkve. To je moj lični stav.

Kažete da se međusobno mnogo bolje poznaju, a sada ste i vi imali prilike da upoznate Mila Đukanovića. Kakav je utisak ostavio na vas?

Mogu da svedočim samo što je moja slika tog trenutka.

Mi smo svi bili u novoj situaciji. Svaka nova situacija je nešto novo. Gospodin Đukanović je 30 godina vlast, ali je sada prvi put mandat davao opoziciji. Tako da smo sva četvorica imali vatreno krštenje. Sve je proteklo u korektnoj atmosferi, o tome smo govorili odmah posle tog sastanka. Đukanović je vrlo iskusan i pragmatičan političar i on odlično zna šta i kada da odigra. Tada sam rekao i ponoviću: zaista verujem da neće biti smetnji novoj vlasti, jer je to tako rekao gospodin Đukanović. Ja i dalje ljude držim za reč.

Da li ste svesni efekta onoga što se dešava u Crnoj Gori na dešavanja izvan Crne Gore?

Mogu da vam kažem samo kakav je moj lični utisak, jer nisam diplomata ni školovani političar, ali mogu da logiciram kao svaki zdravorazumski čovek. U ovom trenutku sam osetio da se ipak stav međunarodne zajednice preokrenuo u korist ove tri koalicije. To na početku nije bilo tako. Mi smo bili posmatrani detaljno i verovatno su svi bili začuđeni jer se desilo nešto neočekivano. Kada se to desi, pogotovo kada se pojavi neki anonimus kakav sam bio ja, on bude dodatno pod pažnjom.

Mislim da je sazreo trenutak da se shvati da mi nismo ni proruski, ni prosrpski, nego da mislimo najbolje svojoj državi i želimo da je vidimo što pre u Evropskoj uniji, to je mera koja je oduvek bila odrednica većine građana u Crnoj Gori, jer se smatra da je tamo bolje nego ovde. Ako je tako, dajte da zasučemo rukave i da što pre završimo obaveze koje nas čekaju u pristupanju.

Neću govoriti o godinama kao mnogi drugi, ali ja vam garantujem da će u četiri godine – ako za to budem imao mogućnosti – Crna Gora ispuniti 80 odsto zahteva po novoj metodologiji u vezi sa pristupanjem EU.

Ako se vratimo na vaše partnere sa liste, tu postoji i regionalni momenat. Slali ste poruke da je za vas odnos Crne Gore sa Srbijom od primarne važnosti, kao i poruke otvorenosti Vučiću.

Znate da je predsednik Srbije rekao da je on zainteresovan za političke predstavnike Srba u Crnoj Gori. Kako mislite da će se ti odnosi razvijati imajući u vidu vaš konflikt sa onima koji važe za „Vučićeve igrače“?

Verujte, ako odnosi Crne Gore i Srbije zavise od igrača, onda ja ne razumem takve odnose. Odnosi moraju biti odlični bez obzira na to ko bude vršio vlast u tim državama. Oni moraju biti institucionalni.Ja ću se toga držati.

Naši odnosi i naša istorija su, bez obzira ne trenutne nesuglasice, snažniji od činjenice ko je vlast u dve države. Ne bih voleo da ste u pravu kada kažete da je predsednik Srbije zainteresovan samo za predstavnike Srba, odnosno za one koji se predstavljaju kao politički Srbi, kao da drugih Srba u Crnoj Gori nema.

Želim da verujem i ubeđen sam da je predsednik Srbije zainteresovan za sve Srbe u Crnoj Gori, kao i za one ljude koji se ne izjašnjavaju tako. Više puta sam govorio da ja neću biti prepreka najboljim mogućim odnosima sa Srbijom, što cenim kao normalno i prirodno. Nije prirodno ovo što imamo poslednjih godina – da nemamo bilo kakvu razmenu poseta na najviše nivou.

Posle izbora ste rekli da ste vi „sto odsto Crnogorac“, što je prilično odjeknulo. Koliko to danas ostavlja prostor da se bude Srbin u Crnoj Gori?

Vi dobro znate šta je istorija. Istorija je učiteljica života. Ona daje ta svedočanstva koja moramo da prihvatimo kao normalna. Ne mogu da shvatim da se 2020. godine insistira na nacionalnom opredeljenju.

Prvo, to treba da bude lični odnos svakog pojedinca, a mi smo ga izdigli na nivo da se sukobljavamo. Naravno, ne mi, nego političari koji su išli na to da nas zavađaju. Ovo nije trenutak zavade, nego pomirenja.

I mi ćemo se pomiriti kao braća, iako i danas imamo braću od kojih je jedan Srbin, a drugi Crnogorac, ali oni treba da nastave da žive kao braća, a ne kao ljudi koji se sukobljavaju da li je vrednije biti Crnogorac ili Srbin.

To političari nameću, a mi kao ljudi treba da prevaziđemo to i da shvatimo da je brat bratu najbliži i najmiliji. Na kraju će biti kako Njegoš kaže:
pokolenja delu sude.

Ovo smo vas prvenstveno pitali zbog nastupajućeg popisa u Crnoj Gori, koji je za delove pobedničke strane jedno od ključnih pitanja, dok se sa druge strane ta takozvana identitetska pitanja relativizuju. Kako vi to vidite?

Vlada neće biti opterećena tim pitanjem. To su sad nametnuta pitanja koja
skreću pažnju sa glavnih problema. Popis treba da bude tehničko pitanje, a ne da bude sukob identiteta. Svi koji žele to da prikažu kao identitetsko ponižavanje države i njenih institucija, mislim da nisu u pravu.

Treba napraviti popis kako bismo mogli na osnovu njega da pravimo konkretnije i kvalitetnije planove i strategije u svim oblastima koje interesuju državu. Ništa više i ništa manje se neće desiti u Crnoj Gori posle tog popisa.

Izvor: Nedeljnik, Foto: Printscrean, YouTube