Pismo zvaničnika EU narodima Balkana: Šta nam poručuju?

Komesar za susedsku politiku i proširenje EU Oliver Varhelji u autorskom tekstu za medije koji je upućen portalu Kosovo Onlajn izneo je svoje viđenje značaja ekonomske povezanosti Zapadnog Balkana, u kontekstu ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU koji predviđa ulaganja devet milijardi evra u ovom regionu. 

Tekst komesara Varheljija prenosimo u celosti.

“Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana. Šest prestonica na Zapadnom Balkanu, u srcu Evrope, ali je putovanje i trgovina između njih i drugih prestonica Evrope dvaput duža nego između gradova koji su znatno udaljeniji. Pa ipak, od presudnog je značaja biti povezan: za život ljudi, za preduzeća i ekonomije regiona, posebno sada kada moramo da podstaknemo oporavak posle pandemije COVID-19. Štaviše, jaz u ekonomskom razvoju između regiona i EU mora da se brže zatvori, što će ubrzati i proces integracije zemalja u EU.

Ovo su glavni razlozi zašto je Evropska komisija ove sedmice na sto stavila obuhvatan Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Ovim Planom predviđeno je mobilisanje do 9 milijardi evra sredstava za inicijative za ulaganja u oblastima saobraćajnog prevoza, energije, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i radnih mesta. Pored toga, ima za cilj da poveća kapacitet ulaganja u regionu zahvaljujući novoj Ustanovi za jemstva za Zapadni Balkan, sa ambicijom da se dostignu investicije u iznosu do 20 milijardi evra. 

Potreban nam je bolje povezani Zapadni Balkan, bilo putem bilo železnicom između prestonica ili sa Evropskom unijom ili kroz ultra brz širokopojasni internet. Čvrsto verujem da će ovo pomoći da se stvore čvrste tržišne ekonomije jakim i direktnim stimulisanjem trgovine i ulaganja. Takođe, nudimo našu saradnju oko stvaranja ekonomije zasnovane na znanju kroz pomoć MSP, startapovima i istraživačkim i razvojnim industrijama. Takođe, ove ekonomije moraju da rade za ljude: nepodudaranje veština koje su na raspolaganju i potreba tržišta rada mora se rešiti, a odliv mozgova mora da se pretvori u opticaj mozgova, posebno među mladima. 

Plan je i da se pokrene zelena agenda za Zapadni Balkan. Zelena i digitalna tranzicija prioritet je EU za njen sopstveni oporavak i želimo da podržimo region, u skladu sa realnošću na terenu, tako da se rešavaju problemi sa zagađenjem i u isto vreme stvore održive poslovne prilike u ekonomijama. Jak fokus biće stavljen na deugljenizaciju, čistu energiju, čistiju životnu sredinu i digitalnu transformaciju, uključujući i primenu ultra brze širokopojasne infrastrukture. 

U brzom prelasku sa uglja, tranziciona uloga gasa je od presudnog značaja, pored obnovljivih izvora. Postepeno ukidanje uglja bi moglo da u velikoj meri i brzo smanji trenutnu opasnost po javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na Zapadni Balkan da bismo stvorili raznovrsnost i smanjili zavisnost, dok se dugoročna klimatski neutralna rešenja poput vodonika ne izgrade na toj osnovi.

Međunarodne finansijske institucije su spremne da daju podršku našem ambicioznom planu. Ova podrška će biti presudna da bi se maksimalno iskoristio veliki potencijal regiona da bi se obezbedile najveće moguće prednosti za građane i ekonomije.

Kroz Ekonomski i investicioni plan, Komisija nastoji i da poveća regionalni aspekt naše saradnje. Regionalna ekonomska integracija između šest partnera nije odstupanje od evropskog puta, već iskrena ekonomska prilika za stvaranje rasta, savladavanje ekonomske krize povezane sa COVID-om, za osavremenjavanje ekonomija u skladu sa prioritetima EU i približavanje istih unutrašnjem tržištu EU. 

Ekonomski i investicioni plan ide rame uz rame sa reformama. Reforme, posebno u oblasti vladavine prava, ostaju u središtu procesa proširenja i neophodne su kao osnova ovog Plana, pošto povećavaju poslovno poverenje i stvaraju bolju atmosferu za ulaganja.
 
Zajedno sa Planom, Komisija je usvojila i Paket proširenja 2020. godine, u kom se ocenjuju tekuće osnovne reforme na Zapadnom Balkanu i daju preporuke i smernice za naredne korake za naše partnere. Njihova dinamična primena neće proizvesti samo dugotrajne rezultate, već će ubrzati i napredak na putu ka EU.

Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Od prvog dana mandata ove Komisije, jedna stvar je veoma jasna: region je za nas glavni prioritet. Neumorno radimo na tome da region znatno i brže približimo EU, uz pokušaj da ostvarimo tri cilja: da ojačamo proces proširenja, otvorimo pregovore o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom i da ubrzamo ekonomsko usklađivanje sa EU. 

Kod prva dva cilja, napravljeni su značajni koraci napred, sa revidiranom metodologijom proširenja i odlukom zemalja članica da otvoru pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom kod čega je predlog revidirane metodologije prelomio. Ovo je pokazalo da je EU uz svoje partnere i da ispunjava svoja obećanja. 

Takođe, stajali smo uz region tokom pandemije COVID-19, dajući presudnu i neprevaziđenu podršku, uključujući hitnu medicinsku pomoć i finansijski paket od 3,3 milijarde evra za otklanjanje neposrednih posledica pandemije. 

Novi Plan je treći stub mog pristupa. Ne samo da će podržati dugoročni socio-ekonomski oporavak regiona i usklađivanje sa EU, već će povećati i unutarregionalnu saradnju i trgovinu, a oslobodiće i neiskorišćeni ekonomski potencijal regiona. Ono što je važno, konsolidovaće region kao investiciono okruženje za evropske kompanije i staviti ga na kartu investitora koji traže da smanje udaljenost od tržišta EU i diversifikuju snabdevanje. 

Ja ove sedmice putujem na Zapadni Balkan da predstavim novi Ekonomski i investicioni plan, kao i godišnje ocene lično i neposredno našim partnerima. Nadam se da ću dobiti podršku za primenu Plana kao i jasnu posvećenost reformama i saradnji. Ovo ćemo uraditi zajedno, sa ciljem da stvorimo novi ekonomski i društveni pejzaž već u narednih pet godina“. 

Izvor: Kosovo Online