U Banjaluci egzistira jedini klub američkog fudbala na prostoru Srpske: Ideja Ustanika širi se masom

Za Krajinu, za brata, jedan, dva tri Rebelsi. Ovaj slogan sve jače, prkosnije i ponosnije odjekuje Banjalukom, ali i šire. “Krivci” su entuzijasti iz jedinog kluba američkog fudbala u Srpskoj, Rebelsa ili Ustanika koji treću godinu rastu i razvijaju se mnogo brže od infrastrukture i realnih resursa kojima raspolažu.

Svih četrdesetak članova Ustanika veliki su zaljubljenici u sport koji uglavnom gledamo preko malih ekrana, a ideja o osnivanju kluba rodila se prije nepune tri godine. U to vrijeme postojali su klubovi u Sarajevu i Tuzli koji su pioniri ovog sporta na prostoru BiH, a već danas Banjalučani su daleko ispred Tuzlaka, te tik iza Sarajlija. Na početku nije bilo nimalo lako, izostala je pomoć članova još uvijek najboljeg kluba u BiH, pa su se Ustanici morali dovijati na razne načine kako bi u praksi primijenili i te kako bogato teorijsko znanje i terminologiju kojom perfektno vladaju.

– Gotovo sve smo učili uz pomoć “Jutjuba”, što, priznaćete, nije nimalo lako. Treninzi koje smo pronašli bili su za mnogo viši nivo, ali nismo odustajali. Volja nam je jaka kao i ime, a ubrzo je stigla i pomoć reprezentativaca Srbije. U prvom redu to je Aleksandar Milanović, a ništa manje nam nisu pomogli ni Stefan Borković, Dušan Novaković i Goran Zec. Oni su u ovom sportu duže od deset godina, igraju za reprezentaciju, a Srbija prednjači u ovom sportu kada je u pitanju region. Samo njihovo prisustvo na treninzima, ali i nastupi za naš klub i te kako su nam značili – priča asistent trenera Miloš Škoro.

Koliko su Rebelsi napredovali najbolje govore prošlosezonski rezultati. Tuzla Soltlajnersi su padali kao od šale, dok su upisali i prvu pobjedu protiv Sarajlija. Ipak, pehar je ostao u vitrinama najstarijeg kluba u BiH, ali je to Banjalučane podstaklo na još ozbiljniji i posvećeniji rad.

– U pauzi između sezona usredsredili smo se na individualne treninge i usavršavanje tehnike. Sve smo posvetili tim elementima, a sada je na redu dodatna fizička priprema kako bi start sezone u aprilu dočekali potpuno spremni i nadamo se konačno svrgnuli Sarajevo. Put koji smo prošli u prethodne tri godine daje nam za pravo da se nadamo, a već smo mnogo puta sami sebi dokazali da ništa nije nemoguće. Podrška Milanovića i ostalih momaka, kao i trenera Tomas Smajt, Amerikanca koji je neko vrijeme proveo sa nama dali su nam dodatnu snagu i realnu osnovu da se nadamo još boljim rezultatima – rekao je odbrambeni igrač Benjamin Popović.

Upravo je prisustvo bivšeg koledž trenera pomoglo Rebelsima da još bolje shvate shvate šta znače profesionalizam i autoritet. Ponosno ističu da su svi u klubu kao braća koji bi sve dali jedan za drugoga, ali i da je jedna rečenica iskusnog američkog trenera i te kako promijenila njihov način razmišljanja.

– Ako me ne gledaš u oči znači da me ne slušaš. To se duboko urezalo u naše razmišljanje i od tada je sve drugačije. Imamo dva trenera, za napad i odbranu i asistente, kojima i te kako vjerujemo i slušamo ih. Sve u cilju napretka i širenja naše misije – rekao je još jedan član posljednjeg bedema Rebelsa Miloš Simatović.

Ideja, ali i vrlo ozbiljan marketing, te sve bolji kvalitet naišli su na pozitivan odjek u javnosti. Tribine njihovog doma, stadiona Krajine bile su dupke pune do izbijanja pandemije virusa korona, što je znak da u Banjaluci ima mnogo poklonika ovog sporta. Iako se uglavnom sami finansiraju uz podršku nekoliko sponzora koji su prepoznali njihov entuzijazam i kvalitet, bili bi voljni da pomognu ukoliko se pojave ljudi koji dijele njihovu strast za ovim sportom u drugim gradovima Srpske. Oprema za američki fudbal je prilično skupa, a da bi se samo jedan igrač od glave do pete obukao kao profesionalac potrebno je više od 2.000 maraka.

– I mi smo krenuli od nule. Prijatelji iz Srbije koje smo pomenuli pomogli su nam kako znanjem i iskustvom, tako i sa nabavkom opreme. Zato i mi nudimo sve resurse koje posjedujemo ukoliko neko u Doboju, Bijeljini, Istočnom Sarajevu ili bilo gdje drugo odluči da krene našim putem – podvukao je Popović.

Internacionalci

Dres Rebelsa u BH boulu nosili su Nigerijac Ogbevoen i Italijan Majk Đentili, te su bili oduševljeni onim što su zatekli.

– I te kako su nam pomogli jer su naše igrače naučili finesama koje ne mogu da se vide na televiziji, ali ono što nas posebno raduje jeste utisak koji su ponijeli kućama. Momci nisu tražili nikakvu nadoknadu, a čak su nam rekli da bi bili voljni ponovo da dođu i obuku dres našeg kluba – rekao je Škoro.

Karađorđe na grbu

Ideja osnivača kluba Aleksandra Dragojevića bila je da Ustanici ne budu mejnstrim i nešto već viđeno. Zato je izabrao jako ime sa kojima će se identifikovati masa, a pun pogodak je i lik Karađorđa Petrovića na grbu Ustanika.

– Ispostavilo se da je naša odluka bila ispravna, jer smo za dizajn dobili pohvale sa svih strana, mnoge i van granica Srpske. Najbitnije je da se ljudi identifikuju sa klubom, sve više naših majica nose i oni koji nas ne prate, a svi koji jednom dođu na trening ili utakmicu pojave se ponovo – rekao je Popović.

Izvor: Glas Srpske