Povežite se sa nama

Estrada

„Srpski Černobilj“: Bjelin naredni projekat – nuklearna nesreća u Institutu „Vinča“

Objavljeno

Sledeći projekat Dragana Bjelogrlića biće film o curenju radioaktivnog materijala iz nuklearnog reaktora u Institutu „Vinča“ 1958. godine.

Bjelogrlić je u intervjuu za Radio-Beograd 1 govorio o slučaju piratizacije filma Toma, ali i najavio svoj sledeći projekat – ekranizaciju istinitog događaja iz 1958. u Institutu „Vinča“.

Nije želeo mnogo da otkriva o filmu, ali proslavljeni glumac i reditelj je pre nekoliko godina govorio o nameri da napravi film o nesreći u Vinči po motivima romana Slučaj Vinča, profesora Medicinskog fakulteta Gorana Milašinovića.

Tada je otkriveno da Vuk Ršumović i Bjelogrlić rade na adaptaciji knjige i pisanju scenarija, a da je radni naziv filma Čuvari formule.

„Način na koji je on predstavio to delo je jedna izuzetno uzbudljiva ljudska drama sa elementima trilera koja je izuzetna inspiracija za film na kome upravo radimo Vuk Ršumović i ja“, rekao je tada Bjelogrlić.

„Srpski Černobilj“

Nuklearna nesreća u Vinči desila se 15. oktobra 1958. godine u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, kada je došlo do curenja radioaktivnog materijala iz prvog nuklearnog reaktora u Jugoslaviji.

Polaganje šipki sa uranijumom u reaktor
Polaganje šipki sa uranijumom u reaktor

Smrtonosnim dozama radijacije ozračeno je šestoro istraživača – Roksanda Dangubić, Radojko Maksić, Stjepko Hajduković, Draško Grujić, Živorad Bogojević i Života Vranić.

Akademik Pavle Savić uspeo je da ugovori da se ozračeni istraživači odvedu u pariski Institut „Kiri“, jer u beogradskim bolnicama nisu mogli da dobiju adekvatno lečenje.

Mesec dana kasnije petoro pacijenata, izuzev Blagojevića, dobilo je tada eksperimentalnu terapiju transplantacije koštane srži. Maksić će ući i u anale medicine kao prvi čovek kome je presađena koštana srž.

Svi sem Vranića su uspeli da se oporave od posledica zračenja.

Tokom naknadne istrage, profesor Savić je istraživače optužio za nemar u obavljanju rizičnog posla i neadekvatnu zaštitu eksperimentalnog reaktora.

O nesreći se u javnosti nije mnogo govorilo i mnoge informacije držane su pod velom tajne. Istraživački program, o kojem se spekulisalo da je bio pokušaj Jugoslavije da razvije sopstveno nuklearno naoružanje, obustavljen je ubrzo posle nesreće.  

(RTS)

Kliknite za komentarisanje

Postavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Promo

©2020 Skener Info. Sva prava zadržana.