Smrt Dijega Maradone: Od siromaštva, preko boga Napulja i „zlatne boginje”, do brojnih poroka

Današnji fudbalske superzvezde Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo „ne mogu ni da sanjaju” da će im se diviti kao što su se divili Dijegu Maradoni, kaže njegov bivši saigrač iz Argentine Osvaldo Ozi Ardiljes.

Trodnevna nacionalna žalost započela je u Argentini pošto je Maradona umro u sredu u 60. godini.

Njegovo telo će za to vreme biti izloženo u predsedničkoj palati u Buenos Ajresu.

„Biti Dijego Maradona bilo je neverovatno lepo”, rekao je Ardiljes za BBC.

„Ali, s druge strane, to nije bilo nimalo lako, od ranog detinjstva bio je izložen medijskoj pažnji. Nije imao normalno detinjstvo, nikada nije proživeo normalne tinejdžerske godine”, istakao je on.

Maradona, koji je igrao za Boka Juniors, Barselonu, Napoli, bio je kapiten kada je Argentina pobedila na Svetskom prvenstvu 1986. godine, postigavši čuveni gol nazvan „Božja ruka” protiv Engleske u četvrtfinalu.

Bivši vezni fudbaler Totenhema Ardiljes, koji je igrao zajedno sa Maradonom na Svetskom prvenstvu 1982. godine, rekao je da je bio „bog” u Argentini, u Napulju i širom sveta.

„Ostaće upamćen kao genije u fudbalu”, dodao je.

„Fudbaleri poput [napadača Juventusa i Portugalije] Ronalda ili poput [napadača Barselone i Argentine] Mesija ne mogu ni da sanjaju da imaju takvu vrstu divljenja. To je bio fenomen.”

Reagovanja u svetu

Maradona je preminuo u sredu oko podneva po lokalnom vremenu u kući u Tigreu, blizu Buenos Ajresa.

Bivši kapiten i selektor Argentine ranije u novembru imao je uspešnu operaciju krvnog ugruška u mozgu i trebalo je da se leči od zavisnosti od alkohola.

Mesi i Ronaldo bili su među prvima kojima su odali počast, dok je brazilski fudbalski velikan Pele rekao da se nada da će jednog dana „zajedno igrati fudbal na nebu”.

Trener Mančester Sitija Pep Gvardiola rekao je da je Maradona „učinio svetski fudbal boljim”.

„Pre godinu dana u Argentini video sam transparent sa natpisom: ‘Bez obzira šta si uradio sa sopstvenim životom, Dijego, važno je šta si uradio za naše živote”, dodao je Gvardiola.

„Savršeno izražava šta nam je taj čovek podario. Čovek zabave, zadovoljstva i posvećenosti fudbalu”.

Maurisio Poketino, bivši trener londonskog Totenhema i argentinski reprezentativac, rekao je da je „slomljen od bola”.

„Dijego, bio si moj heroj i prijatelj. Imao sam tu sreću da sam s tobom delio život i fudbal”.

Od Maradone se oprostio i papa Franja, Argentinac, veliki ljubitelj fudbala, koji je naveo da će se u molitvama sećati Dijega.

Reagovanja u Srbiji i na Balkanu

Brojni ljubitelji fudbala opraštaju se na društvenim mrežama od Maradone, internet je pun snimaka Dijegove pesme iz filma Emira Kusturice, gola protiv Crvene Zvezde 1982, a ima i fotografija Maradone sa crveno-belim dresom.

„Za jedan takav život bila su potrebna dva srca, ne jedno”, izjavio je režiser Emir Kusturica za Novosti.

„Biće bržih igrača, biće boljih golgetera ali ćemo teško gledati fudbalera kojeg ćemo toliko voleti”, dodao je.

Za to vreme ispred ambasade Argentine u Beogradu ostavljene su ruže, a od Maradone su se oprostili i brojni igrači bivši fudbaleri koji su protiv njega igrali.

Uglavnom se pominju dve utakmice – prva je protiv Crvene zvezde u Beogradu 1982. godine u tadašnjem evropskom Kupu pobednika kupova.

„Moja generacija je imala sreću da se četiri puta sastane sa ekipama u kojima je igrao Maradona”, izjavio je za Sport klub Vladimir Petrović Pižon.

„Bila je čast sresti se sa njim na terenu i deliti megdan, ko to nije osetio mnogo je propustio, bez obzira na krajnji rezultat na semaforu, bez obzira na sve”.

U tom čuvenom meču protiv Maradona je postigao jedan od najlepših golova viđenih na beogradskoj Marakani – sa ivice šesnaesterca lobovao je golmana Aleksandra Diku Stojanovića i dobio aplauz prepune beogradske Marakane.

„Gde da zaboravim… I kad bih se trudio, ne bih mogao, zato što su me prijatelji stalno podsećali i zadirkivali zbog onog Maradoninog velemajstorskog loba”, izjavio je Stojanović posle Maradonine smrti.

„I sve to primao sam dostojanstveno, zato što je to bio gol najboljeg među najboljima na ovoj planeti.

Kako kaže, Maradona je pokušao isto i na revanšu u Barseloni, ali je on tada jednom rukom uhvatio loptu.

„Gledao me je sekunde, dve i namignuo. Car. Veliki, neponovljivi Dijego Armando Maradona”, istakao je Aleksandar Stojanović za Sport klub.

Drugi meč je protiv Jugoslavije u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine.

„Najbolji, najveći igrač kojeg sam gledao. Maradona, moj idol”, rekao je bivši reprezentativac Dejan Savićević, ističući da je Maradonu ličnu upoznao pre četiri godine u Kataru, u društvu Zvonimira Bobana, nekadašnjeg reprezentativca Hrvatske.

„Tuguje Argentina, tuguju i Napulj i Barselona, tuguje planeta. Ima i za kim”, rekao je on.

Oglasio se i Dragan Stojković Piksi, koji je Maradonu nazvao „čarobnjakom u kopačkama”, ističući da je „imao tu čast i privilegiju da igra sa njim (reprezentacija sveta protiv Engleske) i protiv njega”.

„Uf, kako sam strašno bio motivisan za taj meč s Maradonom. Sudar dve desetke. Hteo sam da mu pokažem da malo i ja znam da igram fudbal.

„Prvo sam pratio ono njegovo čuveno zagrevanje, po kojem je bio jedinstven, prepoznatljiv. Razvezane pertle poskakuju, dok on u ritmu muzike pleše s loptom, žonglira”, izjavio je Piksi za Novu.

Meč je završen 0:0 i usledili su penali – Stojković je prvo promašio.

„A, onda je promašio i Maradona i usledila je neka moja satisfakcija. Rekoh sebi: ‘Ma, kad može on da promaši, mogu i ja’. Bio je veliki emotivac, nije se skrivao, video sam mu tada suze, nije mu bilo lako”.

Argentina je ipak pobedila, a Stojković i Maradona su posle meča razmenili dresove.

„Tu njegovu desetku čuvam u svom muzeju u Beogradu i sad mi je pogotovo draga”, kaže Stojković.

Analiza

Kejti Votson,BBCdopisnica iz Južne Amerike

Maradona nije bio samo fudbaler za Argentince, on je bio ikona, politički igrač i, naravno, simpatični lupež.

Duboka je tuga u ljudima dok se pripremaju da odaju počast superzvezdi.

Ali njegov uticaj prevazilazi granice Argentine – Južnoamerikanci su ponosni na fudbalsko nasleđe pa su ove vesti odjeknule širom regiona.

U susednom Brazilu, gde se Pele smatra najboljim fudbalerom sveta svih vremena, Maradonina smrt bila je glavna vest – veći deo rivalstva između dve zemlje može se svesti na dva igrača, takva je strast za prelepom igrom ovde.

Ali rivalstvo je ostavljeno po strani kada je Pele odao počast Maradoni kao dragom prijatelju.

„Nadam se da ćemo jednog dana zajedno šutirati loptu na nebu”, rekao je Pele.

Navijači oplakuju heroja

U Argentini je odložena utakmica Sport Kluba Internasional i Maradoninog bivšeg kluba Boke Juniors.

Navijači su pohrlili na stadion Boke Juniors „La Bombonjera” u Buenos Ajresu.

Na stadionu su bila pogašena sva svetla – osim jednog. Tamo gde je bila Maradonina loža.

Mnogi su bili u suzama. Plakali su i oni koji su bili premladi da bi se sećali Maradonina igračkih dana.

Na digitalnim metro tablama u glavnom gradu, informacije o dolasku i odlasku vozova zamenio je natpis „Gracijas Diego”, a ljudi u gradskim četvrtima su pevali „La Mano De Dios” (Ruka Božja).

Fans gather outside La Bombonera stadium to sing and pay tribute to Argentine football legend Diego Maradona after his death at the age of 60. La Bombonera is home to Boca Juniors football club, where Maradona played during two spells of his career. pic.twitter.com/YPff4u2K99

— Entertainment News Media (@Enterta68944288) November 26, 2020

Hiljadama kilometara dalje, stadion Napolija – San Paolo bio je osvetljen u znak počasti igraču koji je postigao 81 gol u 188 nastupa za italijanski klub i koji je pomogao da Napoli postane šampion.

Iz Italije stižu vesti da će stadion Napolija biti preimenovan u Dijego Maradona.

Navijači Napolija, mnogi odeveni u dresove sa imenom Maradone ili sa maskama sa njegovim likom, palili su baklje, skandirali i plakali.

The scenes in Napoli right now are beautiful.
So much love for their idol
#Maradona 😢❤pic.twitter.com/M706WPnpYQ

— Drax (@CuleDrax) November 25, 2020

U saopštenju Napolija piše: „Svi čekaju naše reagovanje, ali koje bismo reči mogli da upotrebimo za ovakvu bol kroz koju prolazimo?

„Sada je trenutak za suze. Biće vremena za reči.

„U žalosti smo. Osećamo se kao bokser koji je nokautiran. U šoku smo. Razarajući udarac i za grad i za klub.”

Četvrtak je proglašen Danom žalosti u Napulju, gradu u kojem je Maradona imao status božanstva.

Govoreći za BBC Radio 5, Pol Eliot, koji je igrao protiv Maradone dok je bio u Pizi, rekao je: „Moram da kažem da je on bio izuzetan.

„Taj čovek je imao uzvišeni talenat, auru, prisustvo i znate, ono kad osetite energiju oko sebe.

„Napulj je veoma siromašan deo juga Italije, ali ceo svet Napolitanaca je izgrađen oko Napolija i Maradone”.

Maradona je sa 23 godine došao u Napoli iz Barselone.

Bila je to ljubav na prvi pogled.

U dokumentarnom filmu Asifa Kapadije o Maradoni deo je posvećen uvredama koje su Napolitanci trpeli od navijača klubova iz drugih, razvijenijih delova Italije.

„Napolitanci su bili ‘Afrikanci Italije’. ‘Prljavci’, ‘Seljaci'…

„Kad god bismo otišli na sever da odigramo utakmicu, čekao nas je transparent: ‘Okupajte se!’ ili ‘Zdravo, ‘kolerosi’ ili ‘Napoli, kanalizacija Italije’. Užasno! Svi su oni rasisti”, rekao je svojevremeno Maradona.

Argentinac je te uvrede doživljavao kao da je rođen u Napulju i to mu je bio „benzin”, pogonsko gorivo da još žešće i odlučnije igra za nebeskoplavi dres.

Igrao je sa strašću, igrao je za Napulj, radovao se golovima…

Napolitanci su to prepoznali. Zato je i dan danas Bog Vezuva.

Napoli je živeo za titulu šampiona Italije. Maradona im je podario taj poklon (sezona 1986/87.).

Posle počasnog kruga na stadionu San Paolo, Maradona je rekao da mu je to „najdraža titula”.

Na primedbu reportera da je i svetski prvak sa Argentinom, Maradona je uzvratio: „Da, ali tu titulu nisam osvojio u mojoj zemlji, oduzeli su mi šansu da budem deo one generacije 1978. godine.

„Zato je ovo najvažnija proslava u mom životu”.

Epski sudar sa Engleskom

U istoriji svetskih fudbalskih prvenstava, diskutabilno je da li je ijedan drugi fudbaler dostigao visine poput Maradone 1986. godine u Meksiku.

Brazilac Pele, koji se obično doživljava kao Maradonin najveći rival u ocenama ko je bio najbolji svih vremena, tri puta je bio svetski prvak, u brazilskim selekcijama u kojima je bilo još izvanrednih igrača.

Ali mnogi ljubitelji fudbala bi se pomučili da imenuju Maradonine saigrače iz 1986.

U utakmici za utakmicom na meksičkom suncu, Maradona je bio individualni genije i kolektivni strateg.

Imao je dodavanje za gol koje je u odlučilo pobednika u finalu protiv reprezentacije Zapadne Nemačke i bio je možda najbolji u polufinalu protiv Belgije, kada je postigao dva gola.

Ali upravo je četvrtfinale protiv Engleske presudan trenutak u njegovom životu.

U najavama utakmice često se tada podsećalo na rat Engleske i Argentine na Foklandskim ostrvima samo četiri godine.

Sa argentinske tačke gledišta simbolika je otišla mnogo dublje.

Argentina je u 19. i početkom 20. veka bila neformalni deo Britanskog carstva.

Pod britanskim uticajem u Argentini je počeo da se igra fudbal.

Ubrzo je fudbal postao stvar prestiža.

Argentinci su fudbal transformisali u igru idealnu za igrača sa niskim težištem – a svi znaju za čučanj malog Maradone.

Niko nije ovaplotio ovu priču bolje od Maradone.

Njegovi koreni su bili mešavina italijanskih imigranata sa autohtonim Amerikancima.

Odrastao je u siromašnoj periferiji Buenos Ajresa i prerastao je „pibea” – dete sa ulice prisiljeno da se snalazi i živi od sopstvene pameti i veština.

Postao je nacionalni heroj cele Argentine posle dva gola koji je postigao u toj četvrtfinalnoj pobedi nad Engleskom na Svetskom prvenstvu 1986. godine.

Prvi je bio kontroverzni gol nazvan „Božja ruka”, kada sudija nije primetio da je Maradona skočio i pesnicom udario loptu koje je iznenadila golmana Engleske Pitera Šiltona.

Nepunih pet minuta kasnije usledio je jedan od sjajnih solo golova.

Uzeo je loptu na polovini Argentine, ona kao da mu se vezala za levu nogu i pravio je slalom kroz celu odbranu Engleske pre nego što je poslao u mrežu.

Na BBC radiju, Brajan Batler je to savršeno opisao, uhvativši trenutak inspiracije, baš kao Maradona na terenu:

„Maradona je krenuo, okreće se poput male jegulje i izbegava duele.

„Ostavio je [odbrambenog igrača Terija] Bučera da leži, potom i [drugog centarhalfa Terija] Fenvika – i šalje loptu u mrežu.

„I zato je Maradona najveći igrač na svetu. Sahranio je odbranu Engleske!”.

Oba gola su u Argentini protumačena kao osveta slabijeg u borbi sa kolonijalnom silom.

Prvi, kontroverzni gol se opisivao kao poruka:

„Oni imaju formalnu moć, ali mi smo pametniji”.

A sjajni drugi gol poslužio je za tvrdnju: „Mi smo bolji”.

Postizanje tih golova, protiv tog protivnika, pretvorilo je Maradonu u očima nekih njegovih sunarodnika gotovo u božanstvo – sa katastrofalnim posledicama.

Živeti posledice nije bilo lako.

Roberto Perfumo, izuzetno inteligentan bivši argentinski kapiten, jednom je napravio zanimljivo poređenje.

Rimski carevi imali su ljude koji su hodali iza njih, šapćući im, kao podsetnik da su samo smrtnici.

Argentinsko društvo je, rekao je Perfumo, imalo tendenciju da učini suprotno od Maradone.

Za njega nije bilo ograničenja u Argentini i u Italiji, gde je igrao najbolji fudbal u klupskoj karijeri.

Maradona je počeo u Argentinos Juniorsu, a potom je ostvario čaroliju sa velikanom Bokom Juniors iz Buenos Ajresa.

Zatim je usledio prelazak u Evropu – otišao je u Barselonu.

Međutim, više se osećao kao kod kuće sa Napolijem, gde se lako identifikovao sa stanovništvom na jugu Italije i njihovim osećajem uvređenosti zbog severnjačke diskriminacije.

Inspirisan, nosio je Napoli do dve retke titule prvaka u vreme kada je italijansko prvenstvo bilo najbolje na svetu.

I, baš kao i u Argentini, imao je svu slobodu.

Upravo je u Napulju razvio zavisnost od kokaina.

Nešto od toga je radio, možda, u želji da ublaži fizički bol.

Maradonina igračka karijera poklapala se sa evolucijom igre, ali je usledila pre nego što su sudije pružile veću zaštitu veštim i spretnim igračima, driblerima.

Iz nedelje u nedelju trpeo je brutalne startove protivničkih defanzivaca i očigledno je bio u fizičkom padu, čak i kada je odveo Argentinu u finale Svetskog prvenstva 1990. u Italiji.

Od tada je išao nizbrdo.

Suspendovan je zbog pozitivnog testa na kokain, a kada je pokušao da se vrati na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD, ustanovljeno je da je uzeo nedozvoljenu supstancu za smanjenje telesne težine i izbačen je sa turnira.

Ako se izuzme fudbalska strana, druga polovina njegovog života bila je haotična.

Sve više se gojio i prolazio je razne zdravstvene tretmane i terapije, snažno medijski propraćene.

Počeo je da se otvoreno bavi politikom – jednom je bio povezan sa vojnom diktaturom u Argentini, a zatim sa predsednikom Karlosom Menemom, pa se prebacio ulevo, sprijateljio sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom i tetovirao je lik revolucionara Če Gevare.

Ali činilo se da je u fudbalu pronašao mir.

Kao navijač, pojavio bi se na stadionu voljene Boke Juniors, skinuo bi majicu, zavrteo je oko glave i vodio navijanje.

Odlučio je potom da radi kao trener, preuzimajući timove u Meksiku i na Bliskom Istoku, kao i u Argentini.

Bio je selektor argentinske reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2010. godine.

Mnogima je smetala ta njegova spontanost i loša strana ličnosti.

Maradona je bio suprotan od uglađenog Pelea u postigračkom delu života.

Njegovi obožavaoci smatrali su da je on na putu da padne samo da bi se ponovo podigao.

To je humanizovalo figuru čiji je epski život bio komplikovana slagalica poput jednog od njegovih driblinga levom nogom.

Izvor: BBC na srpskom