Povežite se sa nama

Svijet

Predsjednički izbori u Americi 2020: Da li je Florida ponovo ključ izbora

Objavljeno

Florida. Na sam pomen imena ove savezne države, dok se govori o politici, lica republikanaca se razvlače u osmeh, a jeza polazi niz kičme demokrata.

Florida je mesto na kom se raspršuju demokratski snovi. To je mesto na kom je, u inače ubedljivom demokratskom talasu na izborima 2018. godine, stranka tesno izgubila guvernerski položaj i postojeće mesto u Senatu.

To je mesto gde je, 2000. godine, 540 glasova presudilo da u Belu kuću ode republikanac Džordž Buš umesto Ala Gora.

Za demokrate, Florida je kao nepouzdani prijatelj – nikad nije tu kad vam je najviše potreban.

Poslednja četiri puta kad je stranka dobila predsedničke izbore, mogla je da izgubi Floridu ali da i dalje na kraju izađe kao pobednik. Ali u dva od tri poslednja poraza za demokrate, osvajanje Floride značilo bi osvajanje Bele kuće.

Taj jedan izuzetak desio se 2016. godine, kad je uprkos gubitku ukupnog broja glasova širom zemlje, Donald Tramp uspeo da osvoji većinu u dovoljno saveznih država da izvojuje pobedu elektorskog koledža.

Rezultati sa Floride, međutim, bili su prvi znaci u izbornoj noći da je demokratkinja Hilari Klinton u nevolji.

Četiri godine kasnije, Florida je još jednom izborno bojište koje bi moglo da presudi ko će biti predsednik. Ankete, kao što se čini da to uvek rade ovde, pokazuju da je borba u državi tesna.

A ako i čitava trka bude takva, Florida bi – sa svojih 29 elektorskih glasova – ponovo mogla da se ispostavi kao odlučujuća.

Trampova baza na Floridi

Otkako je postao predsednik, Tramp je uživao u pažnji koju dobija na Floridi – što je odraz koliko je ova država važna za njegovu izbornu strategiju.

On redovno posećuje tamošnje posede na Mar-a-Lagu i Doralu, a odrekao se zvanične njujorške rezidencije u korist toplije i politički naklonjenije klime u ovoj državi.

Tramp je Floridu nazvao „rodnom državom” pred oduševljenom masom hiljade pristalica na aerodromskom mitingu u severozapadnom gradu Pensakoli u petak – dok je narednog dana putovao na Palm Bič kako bi lično predao glasački listić.

Pensacola rally

Pensakola je Trampov četvrti miting u „sunčanoj državi” otkako je hospitalizovan zbog Kovida-19 krajem septembra i prva u oblasti Penhendl, republikanskom uporištu sa visokim brojem konzervativnog aktuelnog i penzionisanog vojnog osoblja i politikom koja više naginje susednoj Alabami i Misisipiju.

„Penhendl je ono što Floridu čini kolebljivom državom”, kaže Dejna Arudini, stanovnica Pensakole koja je vodila štand sa Trampovim suvenirima ispred mitinga. Ona kaže da ova oblast potire demokratskije naklonjene oblasti u južnom delu države.

Prema rečima Arudini, kod nje se obično najviše prodaju zastave, mada je konkretno ovog sunčanog popodneva najveća potražnja bila za kapama.

U prošlosti se govorilo o „stidljivim” Trampovim glasačima koji nisu registrovani u anketama u kojima vodi Bajden, ali makar su na Floridi predsednikove pristalice glasne i vidljive.

„Mislim da ljudi na Floridi vole Trampa zato što vam on ide niz dlaku”, kaže Kristen Rasmusen, koja je bila na prvom predsedničkom mitingu u jarkocrvenoj majici s obeležjem izborne liste Tramp-Pens.

„Ja sam vaspitačica, tako da ne volim kad on zlostavlja ljude, ali ako ulazite u politiku morate da budete spremni na to. Morate da imate debelu kožu.”

Kongresmen Met Gec, koji zastupa Pensakolu u Predstavničkom domu, izložio je šta je sve na kocki u uvodnom govoru pre predsednika.

„Birali smo predsednike ranije i znamo kako se to radi”, rekao je on.

„Mi volimo našu vojsku, naše veterane, naše policajce, našu zastavu i našu himnu i volimo činjenicu da je Donald Dž. Tramp predsednik Sjedinjenih Američkih Država.”

Stepen privrženosti predsedniku na Floridi savršeno je očigledan na njegovim mitinzima tokom kampanje. Njegove pristalice okupljaju se ispred Mar-a-Laga vitlajući transparentima kad god Tramp poseti imanje.

Pre nego što je izbila pandemija korona virusa, njegova kampanja je organizovala redovna društvena okupljanja – u barovima, restoranima, pa čak i kuglanama.

Vest Palm Bič, grad na jugu Floride, koji je pored toga što je predsednikova nova zvanična rezidencija i pouzdano demokratski, takođe je dom za ono što se smatra najvećim nezavisno organizovanim klubom Trampovih obožavalaca.

Klub 45, kako se zove, organizovao je mesečna okupljanja sa stotinama, ponekad hiljadama ljudi, sa sve trgovcima, gostujućim govornicima i suvenirima sa Trampovim obeležjima.

U utorak klub planira slavljeničku žurku u hotelskoj plesnoj sali sa švedskim stolom i barom sa sladoledom.

„Ranije smo imali kandidate koji nisu uspevali da se povežu sa glasačima sa Floride”, kaže Džo Bad, suosnivač kluba.

„Možemo da se poistovetimo sa predsednikom na jednom potpuno drugom nivou u odnosu na bilo koga iz prošlosti. Ja volim da ga zovem radničkim milijarderom. On je prava osoba za obične ljude. Bio je pravi radnik.”

Demokratske nade i strahovi

U subotu, 90 kilometara južno od Palm Biča i 850 kilometara od Trampovog mitinga na aerodromu u Pensakoli održanom dan ranije, Barak Obama – demokrata koji je dvaput pobedio na Floridi na predsedničkim izborima – otpočeo je kampanju za bivšeg potpredsednika, Džoa Bajdena.

„Ukoliko pobedimo na Floridi, onda je ovo gotova stvar”, rekao je on, koristeći megafon da bi se obratio grupi dobrovoljaca iz kampanje u Majamiju.

Nekoliko sati kasnije, nadglasavajući buku sirena sa mitinga organizovanog u drajv-inu na lokalnom univerzitetu, iščuđavao se dok je govorio o čoveku koji ga je zamenio u Beloj kući.

„Ova pandemija bila bi tvrd orah za bilo kog predsednika, zato što nismo videli ovako nešto poslednjih 100 godina”, rekao je on.

„Ali ideja da je nekim čudom ova Bela kuća uradila bilo šta sem potpuno uprskala stvar potpuna je glupost.”

Amore Rodrigez, 27-godišnja dobrovoljka grupe „Kubanci za Bajdena” rekla je da je slušala Obamin govor sa suzama u očima.

„Shvatila sam koliko mi nedostaje predsednik koji je sposoban, koji deli ljubav, koji odiše mirom, koji stoji tamo i obraća nam se svima”, rekla je ona.

Ona kaže da se živo seća bola zbog poraza Hilari Klinton 2016. godine, ali je i dalje nervozna zbog trke na Floridi iako ankete pokazuju da je Bajden u blagoj prednosti.

Jedna od njenih najvećih briga je što republikanci, uključujući i Trampa, pokušavaju da predstave Bajdena kao socijalistu, a to ima negativne konotacije među brojnim kubanskim i južnoameričkim življem, koji taj izraz izjednačuju sa diktaturama Fidela Kastra i Nikolasa Madura.

Ukoliko Tramp i republikanci mogu da se oslone na tradicionalnu kubansku podršku u južnoj Floridi – dok istovremeno njihove verne pristalice budu izašle da glasaju u velikom broju na severu države – to bi moglo dobrano da pomogne Trampu da ponovo pobedi.

„Traumom našeg naroda manipuliše se u taktici zastrašivanja čiji je cilj da se ljudi navedu da glasaju za desnicu”, kaže ona.

To je problem koji je pomenuo i sam Obama u svom govoru, rekavši da su pokušaji republikanaca da predstave Bajdena kao latinoameričkog komunistu smešni.

„On je bio senator iz Delavera. On je bio moj potpredsednik. Mislim da bi ljudi već znali da je potajno socijalista.”

Obama speaks for Biden at a drive-in rally

Hispano-Amerikanci bili su deo izborne koalicije koju je Obama sakupio na izbornim pobedama na Floridi, zajedno sa mlađim i crnim glasačima.

Pre četiri godine, ta koalicija izneverila je demokrate. Ali ovaj put, kaže Rejmond Ederli, 16-godišnji dobrovoljac za Bajdena, sve će biti drugačije.

„Bilo je neprijatno kad je Hilari Klinton izgubila. Mislili smo da će Florida ostvariti bolji rezultat”, kaže on.

„Ali sada vidimo jednu od najvećih izlaznosti mladih ljudi u istoriji. Vidimo sve više i više Afro-Amerikanaca kako izlaze na ulice svaki dan, ne samo da protestuju, već i da glasaju.”

„Glas po glas, dobićemo ove izbore.”

Florida glasa ranije

Iako je još ostalo nekoliko dana do izbora u SAD, stanovnici Floride već glasaju poštom nedeljama i na ranim biralištima uživo od prošlog ponedeljka.

Zato što država obrađuje glasove kako ih dobija i objavljuje informacije o stranačkoj pripadnosti onih koji su već glasali, to kampanjama i političkim analitičarima pruža rani uvid u to kako bi čitava trka mogla da izgleda.

Za sada, makar, znaci su ohrabrujući za demokrate. Zaključno sa ponedeljkom, država je već primila 86 odsto ukupnih ranih glasova zabeleženih 2016. godine.

Registrovane demokrate poslale su 596.000 glasačkih listića više od republikanaca, dok je 230.000 više republikanaca glasalo ranije na biralištima na kojima se glasa uživo – što Bajdenu daje ranu prednost od čak 366.000 glasova.

Trampova kampanja razmetala se anketom koja pokazuje da bi republikanci mogli da imaju veliku prednost tokom glasanja uživo izbornog dana – možda čak dovoljnu da prestignu prednost demokrata – delimično zbog predsednikovog upornog dovođenja u pitanje bezbednosti i pouzdanosti glasanja poštom.

Rizik je, prema anketaru i konsultantu demokratske kampanje Evanu Rotu Smitu, da bi masovnost jednog takvog okasnelog „crvenog talasa” morala da bude neprikosnovena.

„Tu nema prostora za grešku”, kaže Smit.

„Tramp ne sme da ima nekoliko ciklusa loših vesti zaredom koje će ljude zadržati kod kuće. Ne sme da ima masivni skok Kovida-19 koji će zastrašiti glasače. Ukoliko već morate da se opredelite za neku poziciju, da li biste više voleli da računate na ljude koji tek planiraju da glasaju ili želite vođstvo koje je već osigurano?”

Sa tako malo vremena koje je preostalo, međutim, postoje razlozi za zabrinutost za obe strane.

Izlaznost demokrata u Majamiju, naročito među Hispano-Amerikancima, niža je od očekivane.

Za republikance, margine u zajednicama penzionera u središtu države – koje tradicionalno naginju konzervativcima – približavaju se neugodnoj teritoriji.

A ako su iskustveni i anketni dokazi o starijim republikancima koji glasaju za Bajdena iz zabrinutosti zbog pandemije korona virusa tačni, to bi moglo da znači katastrofu za Trampa.

„To je nešto što on ne bi uspeo da preživi na Floridi ili, ako ćemo pravo, ni u gornjim kolebljivim državama Srednjeg zapada [Viskonsin, Mičigen, Ohajo], sa velikim brojem starijih stanovnika”, kaže Smit.

Ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno ili o rezultatu ne bude odlučivala tanka razlika, neće proći mnogo vremena pre nego što demokrate i republikanci dobiju konačnu presudu sa Floride u izbornoj noći.

Rezultati ranog glasanja biće saopšteni čim se birališta u državi zatvore, ostavivši samo da se prebroje rezultati od toga dana.

Ukoliko demokrate zadrže rano vođstvo, biće to samo pitanje da li ima dovoljno preostalih republikanskih glasova za prebrojavanje.

Ukoliko su demokrate podbacile, onda je samo pitanje čekanja da ih Tramp na kraju sustigne.

I dok bi to mogla da bude duga noć za sve druge države, tradicija Floride da slama srca ili dovede do slavlja u izbornoj noći najverovatnije će se nastaviti i 2020. godine

Izvor: BBC na srpskom

Kliknite za komentarisanje

Postavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Promo

©2020 Skener Info. Sva prava zadržana.