Kim Džong Un: Ko bi mogao da vodi Sjevernu Koreju umesto njega

Od spekulacija i glasina o zdravlju Kim Džong Una možda neće ispasti ništa, ali uvek će se postavljati pitanje ko bi mogao da ga nasledi u skorijoj ili daljoj budućnosti. BBC je razgovarao sa analitičarima o pretendentima na njegovu poziciju i da li je istorija na njihovoj strani.

Muški član porodice Kim vladao je Severnom Korejom otkako ju je osnovao Kim Il Sung 1948. godine – a mitologija ove porodice ima duboke korene u severnokorejskom društvu.

Propaganda o njenoj veličini za građane počinje još pre nego što nauče da čitaju: predškolska deca pevaju pesmicu koja se zove: „Želim da sretnem našeg lidera Kim Džong Una”.

Kako onda zamisliti Severnu Koreju bez njene simbolične i političke figure na vrhu? Kako će se elite organizovati, baš kao i društvo u celini?

Laki odgovor je: ne znamo. Da sve bude interesantnije, ne znaju ni oni sami. Nikad to još nisu morali da rade.

Uvek je postojao Kim…

Dok se Kim Džong Un pripremao za preuzimanje vlasti, čak je počeo da se koristi izraz „Loza Paektu” kako bi lakše legitimisala njegova vladavina.

Paektu je sveta i mitologizovana planina na kojoj je, prema predanju, Kim Il Sung vodio gerilski rat i gde je navodno Kim Džong Il rođen. Kim Džong Un i dalje odlazi tamo kad želi da naglasi važne političke odluke.

Uvek je u ideološkom srcu zemlje postojao neki Kim.

Kakva bi Severna Koreja bila bez jednog takvog naslednika? Smatra se da Kim Džong Un (36) ima decu – ali ona su premlada. Misli se da ima troje dece, da najstarije ima 10 godina, a najmlađe tri.

Sam Kim Džong Un se smatrao veoma mladim kad je preuzeo vlast – imao je svega 27 godina.

Vrlo je verovatno da će iznići neka vrsta grupnog vođstva, možda kao u Vijetnamu, koje će se umnogome zasnivati na učenjima i nasleđu osnivača kako bi učvrstilo vlastiti položaj.

Posmatrači mogu da utvrde ko drži određene ključne položaje i mogu da prate obaveštajne podatke iz otvorenog izvora o važnim institucijama, ali ne mogu da procene na koji način se razvijaju frakcije, niti ko ima moć preko ličnih umesto institucionalnih veza.

Takođe, ponekad potpredsednici ili zamenici direktora drže veću vlast nego šefovi institucija po tituli. Ovo izuzetno otežava bilo kakva predviđanja.

Tri preostala Kima

Postoje tri Kima koji bi potencijalno mogla da učestvuju u političkom sastavu Severne Koreje ukoliko Kim Džong Un nestane. Svi se oni suočavaju sa ograničenjima u produžetku porodične vladavine.

Prva je Kim Jo Džong, Kim Džong Unova mlađa sestra. Za nju se govori da je bila očeva miljenica koji je komentarisao njenu preranu zrelost, njeno zanimanje za politiku od najmlađeg doba. Njen nastup je efikasan, umeren i, pretpostavlja se, pronicljiv. Mnogo se pričalo o njenoj bliskosti sa bratom.

Na singapurskom sastanku između Kima i Trampa ona je bila prisutna da mu prosledi olovku za potpisivanje sporazuma, a na narednom sastanku u Hanoju primećena je kako viri iza ćoška dok njen brat pozira za državničke fotografije.

A opet nije bila izuzeta od privremenog ražalovanja nakon sastanka u Hanoju – navodno zbog njegovog neuspeha, iako to nikad neće biti potvrđeno.

Ona se ne nalazi u vrhovnoj telu koje donosi odluke, Komisiji za državne poslove, ali je naizmenični član Politbiroa i zamenica direktorke Odeljenja za propagandu i agitovanje (PAD) Radničke partije Koreje.

Ovo možda deluju kao nekakvi besmisleni akronimi, ali PAD je moćna organizacija koja obezbeđuje ideološku lojalnost sistema.

Ona je, međutim, žena i zbog toga ju je teško zamisliti na vrhu jedne tako izrazito patrijarhalne zemlje. Severna Koreja je ekstremno muška država, u kojoj pol sa sobom nosi kruta očekivanja.

Biti vrhovni vođa, a svakako nalaziti se na vrhu vojske, ne uklapa se u očekivani dijapazon ženskih zaduženja.

Drugi je Kim Džong Čul. On je stariji brat Kim Džong Una, ali nikad nije delovao kao da ga zanimaju politika ili moć. (Za njega se zna da ga zanima Erik Klepton.) U najboljem slučaju, mogao bi da bude simbolična veza sa porodicom Kim: možda da bude postavljen na čelo neke fondacije i zadužen da pročita poneki govor.

Poslednji je Kim Pjong Il, Kim Džong Ilov polubrat. Njegova majka – Kim Džong Ilova maćeha – radila je na tome da on postane Kim Il Sungov naslednik. To joj nije pošlo za rukom, a Kim Džong Il ju je skrajnuo kad je počeo da stiče veći uticaj.

Kim Pjong Il poslat je u Evropu 1979. godine, gde se nalazio na raznim ambasadorskim pozicijama, vrativši se u Severnu Koreju tek prošle godine. To znači da je vrlo malo verovatno da poseduje razrađenu mrežu da bi mogao da bude centralni igrač u elitnoj politici Pjongjanga.

Drugi najmoćniji čovek u Severnoj Koreji u ovom trenutku

Ima drugih pojedinaca koji su bili ključni u eri Kim Džong Una, ali je teško znati ko će među njima formirati saradnju i ko će se nadmetati sa kim.

Jedan od njih je Čoe Rjong Hae. On je pod Kim Džong Unom imao uspona i padova, ali nakon što je preživeo nekoliko oluja, trenutno sedi u predsedništvu politbiroa, a isto tako je i prvi potpredsednik Komisije za državne poslove.

Prošle godine je postao prvi novi predsednik u poslednjih 20 godina, zamenivši ostarelog Kim Jong Nama – tako da je on čovek koji predstavlja Severnu Koreju na međunarodnim sastancima.

Čoe je bio i na visokim položajima u vojsci i u Odeljenju za organizaciju i vođstvo (OGD) Radničke partije Koreje, zaduženog za održavanje lojalnosti u čitavom režimu.

To je jedna izuzetno moćna organizacija – ona osigurava privrženost svih građana ideologiji Severne Koreje. Verovatno je drugi najmoćniji čovek Severne Koreje.

Stari majstori špijunaže i politički vrhovnici u usponu

Drugi je Kim Jong Čol. Ovaj general utro je put sastancima Trampa i Kima, sastavši se u nekoliko navrata sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom. Bio je šef Odeljenja ujedinjenog fronta (zaduženog za odnose sa Južnom Korejom) i Generalnog biroa za izviđanje, glavne obaveštajne službom zemlje.

Čini se da je bio ražalovan posle neuspeha pregovora sa SAD, ali je malo verovatno da će ovaj prevejani stari majstor špijunaže dugo ostati u zapećku.

Još jedan je Kim Džae Rjong. Pored toga što se nalazi u Komisiji za državne poslove, on je i premijer kabineta, što je umereno uticajna pozicija. O njemu se relativno malo zna, ali njegova zvezda je zasjala poslednjih godina dok su drugi oko njega padali.

Poznat je po višegodišnjem upravljanju industrijom i vođenju najizolovanije pokrajine, u kojoj se nalaze ključna vojno-industrijska postrojenja. To bi moglo da znači da je tesno povezan sa nuklearnim programom.

Džong Kjong Teak je zadužen za Odeljenje državne bezbednosti, koje istražuje i kažnjava političke zločine. Ono takođe fizički pomaže da se zaštiti vođstvo zemlje. Ovo su ključna zaduženja koja pomažu u održavanju stabilnosti sistema.

Hvang Pjong So još je jedan zvaničnik koji se nalazio na najvišim vojnim položajima, a vodio je i OGD u eri Kim Džong Una. Kao i Čoe (i mnogi drugi) bio je kažnjen; čini se, međutim, da nije bio rehabilitovan na isti način.

Drugi moćni političari zaduženi za spoljne poslove iz 2010-tih Ri Jong Ho i Ri Su Jong takođe su nedavno bili degradirani. Zamenili su ih Ri Son Gvon i Kim Hjung Jun. Za potonjeg se priča da je saveznik Kim Jong Čola.

Vojni moćnici

Šačica najistaknutijih generala Korejske narodne armije (KPA) sasvim sigurno bi takođe vršila uticaj u bilo kakvom prelaznom periodu. Trenutno se dvojica njih nalaze u Generalnom političkom birou KPA, Kim Su Gil i Kim Von Hong.

Ovaj biro obezbeđuje političku lojalnost u vojsci, nešto što bi bilo od apsolutno ključne važnosti tokom perioda neizvesnosti.

Primer Kim Von Honga pomaže da se ilustruje koliko je teško predvideti kako će moć biti raspodeljena ukoliko Kim Džong Un ne bude bio više prisutan. Smatra se da su Kim Von Hong i Hvang Pjong So rivali, nadmećući se u uticaju na Kim Džong Una na štetu ovog drugog.

Među vrhovnom elitom, ko bi se sukobio a ko stupio u savez? Da li bi bilo frakcija za Kim Jo Džong i protiv nje? Da li bi strah od nestabilnosti sprečio da se rivalstva otrgnu kontroli?

Na kraju krajeva, nije u interesu nijednog elitnog političara da vidi kako se njegova država raspada, otvarajući mogućnost za neku vrstu preuzimanja u režiji Južne Koreje, a možda čak i Kine.

Trenutno ne postoji savršen kandidat: njegova sestra morala bi da se izbori sa seksizmom i raskine sa tradicijom muškog naslednika. Niko drugi nije direktni naslednik te toliko važne loze Paektu.

Ali na kraju krajeva, oni će svi morati da misle na jedinstvo države zbog čijeg očuvanja su se suprotstavili svakoj međunarodnoj normi.

Izvor: BBC na srpskom