Ekskluziva ACA MANDIĆ OTKRIVA: ZAŠTO JE DRŽAVA UBILA ARKANA I MOG MANDU!

Arkan, Slavko, Manda i Joksa, devedesetih su vladali Beogradom i Evropom. U svakom smislu: držali su podzemlje, sport, privatni biznis, pa čak su ušli i u politiku. A onda su jedan za drugim svi likvidirani. Arkan i Manda zajedno u beogradskom hotelu Interkontinental. Aleksandar Aca Mandić, sin Milenka Mandića, napisao ej knjigu „Bilo jednom u Beogradu“ koju je posvetio tim krvavim devedesetim godinama na beogradskim ulicama gde mafijaši traju kao jogurt. Ali pre svega toj Arkanovoj ekipi koja je ipak trajala nekoliko decenija, i pre svega uspomeni na svog oca Mandu i „časti, poštenju i obrazu“!

Na pitanje, zašto su ubijeni komandant Arkan, njegov Manda, ali i ostali iz te ekipe, Aca daje jednostavan odgovor:

-Ubijeni su zbog privatizacije!

Kako se uopšte došlo na ideju da napišeš knjigu, ko je dao predlog?

-Ideje su dolazile sa više strana. Ljudi su me susretali i govorili mi, koliko slika imaš, koliko priča i anegdota i sam znaš. U poslednje dve, tri godine sam počeo da pišem o tome, našao Momu Jokića koji mi je dosta pomogao, on je doktor nauka a poznavao je i mog oca. Kad mi je prišao, možda hiljaditi čovek koji mi je ispšričao kako mu je otac nešto učinio i pomogao, definitivno sam odlučio da objavim knjigu.

Sa koliko ljudi si razgovarao baš za knjigu?

-Ima nekoliko ljudi: selektor ljubiša Tumbaković, advokat iz ŠvajcarskeZoran Damjanović, Sveta Maraš, velikan u kocki, ima još par ljudi koji su ga poznavali a bili su realni. Ali je bitno da kažem i da je moj otac izdržavao još 54 porodica. Njegovim ubistvom, uništene su i te porodice, uglavnom palih boraca.

Šta je cilj knjige?

-Da se odužim ocu za večnu ljubav koju mi je dao i koja je u meni, i biće dok sam živ. I da se iz jednog ugla osvetli to vreme u kome su oni živeli, ja sam tada bio najmlađi reli vozač u Jugoslaviji. I još držim taj rekord a bio sam i prvak u kartingu.

Koliko si imao godina kada se desilo ubistvo i koliko se sećaš svega toga?

-Sećam se svega, imao sam 17 godina kada je Manda poginuo. Sećam se vremena od prvog pištolja koji su mi dali da poklonim Giški, a ja sam poklonio Miši Nikšiću! Nije moj tata bio vodoinstalater, pa da menjam bojlere. To su bile takvo vreme: vožnje skupih automobila, bazeni, pištolji, poznati, nepoznati… To je bio drugačiji život.

Ja sam bio najbogatiji klinac, 25 000 maraka, pejdžer, pištolj, kilogram zlatnih lanaca. Možda Manda nije bio najbogatiji u to vreme, ali ja sam sigurno bio najbogatije dete. To je tada izgledalo drugačije i simpatično. Trenirao sam boks sa Džakulom i Bašićem, plivanje, karting. To je bilo to vreme od Kneleta do Arkana.

Pomenuo si Nikšića, on je među prvima ubijen, da li si o tome nešto pisao?

-Miša Nikšić je bio naš kum, Luka Mirković – venčani kum, sa Tamarom sam odrastao. To je bila jedna familija. Tata i oni su sa Radetom Antićem osnovali firmu Radeks. U njihovom vlasništvo je bio kazino „Fer plej“, lokal Džejsm Din, Lokomošen, Park i butik Dark i još nekoliko lokala u centru Beograda. Bez privatizacije, bez droge, bez pljačke, bila je to „mozak-varijanta“. Jusa je isto bio naš prijatelj, Aca Bulić je moj brat, Kao i Rade Mijović, sin Slavka Mijovića.

O sukobima nisam ništa pisao, ko zna zna, ko ne želi da zna ok, ali to u sledećoj knjizi mogu da im objasnim ako me iznerviraju. Da vide šta stvarno znam!

Kada si poslednji put video oca?

-Dva dana pre ubistva. Došao sam ispred Interkontinentala sa dva buldoga i pozvao ga da izađe. On je rekao uđi sa njima. Reko, neću.  Ma ulazite unutra. Ja uđem, ko da je ušao predsednik vlade, svi se dodvoravaju kerovima, postavljaju im da jedu. Čak je i Skole bio tu. Zvao je Arkana i rekao mu, Manda uveo kera u hotel, vidi šta rade. To je bilo u četvrtak, dao mi je neke pare. Ja sam sa reprezentacijom otišao u Lepenski Vir, a u subotu se sve to desilo.

Ko ti je javio za ubistvo?

-Mi smo odigrali utakmicu u 14 sati, a u 16 i 45 sam se čuo sa Mandom. Pitao me kako sam igrao, ja kažem dobro. Onda mi dao komandanta, i Arkan me pita kako sam igrao, dobro, kaže nemoj da lažeš zvaću Batu Bulatovića da ga pitam. I u 17 h neki tip nam priđe i kaže pucali su na Arkana. Taj i ne zna da sam ja Mandin sin. Ja na telefon, zovem Mandu – ne javlja se, komandanta 063/203 033 – ne javlja se. Zovem neke ljude, niko mi se ne javlja. Posle mi javi jedan čovek, kaže Manda je mrtav, komandantu se bore za život. Dođem kući, saučešća, trka, frka. I to je.

Sahrana?

-Sahrana, teška. Glavni čovek za protokole sa groblja je rekao da nikad težu sahranu nije video. Dolazili su autobusi i autobusi. Iz Pljevlja muslimani, Makedonci, Švajcarci, Holanđani, bilo je više od šest hiljada ljudi.

Da se vratimo na firmu, oni su tada bili najača ekipa možda u podzemlju cele Evrope. Šta su radili, šta je radila ta firma?

-Dobro si to rekao,to malo ljudi zna. Oni su vedrili i oblačili Evropom!  Luka i Miša Nikšić, vlasnik Zvezdare, i Manda u to doba su bili trio. Došao je i Rade Antić koji je bio majstor bridža, drugi na svetu u to vreme, i antikvar. Oni su otvorili firmu u Knezu iznad Identika, od 400 kvadrata.Bila je to tako napucana firma – nekoliko sekretarica, nameštaj, najskuplja odela, ludilo, kao da sada uđeš kod Berluskonija. Ljudi su putovali po svetu, neko ih je naučio, otkud znam…

Tvoj otac je bio finansijski direktor, pošto je opšte poznato da je uvek on plaćao sve račune…?

-On je bio nekako čovek zadužen za sve. On je brzo upijao to što je radio taj Rade Antić, brzo se prešaltao sa skupih jakni na još skuplja odela. Sto odela, 100 mantila, kašmir, 100 pari cipela, samo najjače što postoji. Oko love je sve on odlučivao i kad su se talili i kad su trošili.

Iako nije bilo još privatizacije to je bila prva privatna firma koja je radila sve: cement, ugalj, gvožđe, sve su radili. Moj Manda se tada družio samo sa direktorima banaka, lokali u Knezu, po 100 000 maraka su bili dnevni pazari u tim lokalima. Odu u Versaće i sve pokupuju, zatvore radnju!

Kako su se upoznali Manda i Arkan?

-Upoznali su se davno, osamdesetih godina u nekim kazinima gde su kockali po Evropi. Ali oni od 1995. počinju da rade zajedno i da budu nerazdvojni. Razdvajali su se samo noću kad su išli kući. Nisu mogli jedan bez drugog, to je bila neka specifična energija.

Kako je Radeks prestao sa radom?

-Sve je puklo kad su namestili Radeta Antića. Da ga ubiju i da mu uzmu pare. To je bio neverovatan čovek, dođe ti na useljenje i pokloni ti tepih od 50 000 maraka. On je bio mozak za novac, Manda je poludeo kad su ga ubili. To su ta klošarska posla. Manda to nije mogao da podnese. Tada je govorio, ovo je Čečenija! Svi ćemo se poubijati. On je znao sve šta će se desiti.

Pa on je od Skoleta, spasao 150 ljudi u Beogradu. Bili su u gepeku kod Skoleta – pare ili život. I onda Manda dođe i kaže – puštajte ih. Mnogi su mi to potvrdili i sada su živi ti ljudi. Manda je voleo da radi sa ljudima i da napravi pare sa ljudima a ne da im otima. Firma Radeks je u jednom  trenutku imala 12 miliona maraka, pa Manda je dnevno ostavljao na kafu i ručkove po 3.000 maraka, jednom je platio godišnji račun u Mažestiku 100 000 maraka.

Ko je odlučio da se ubiju Komandant i tvoj otac, i zašto?

-Skole je to organizovao, ali bez Radeta Markovića ništa ne bi mogli da urade. Taj Skole je obožavao Mandu do zadnjeg momenta. Da Gavrić nije ranjen i da sve to nije otkriveno, ja bih se Skoletu bacio u njedra u zagrljaj i plakali bi zajedno. A sada je sve otkriveno, postoje snimci sa Palića, dan pre toga. Tamo je bila čitava njihova organizacija, gde su sve dogovorili. Rade im je rekao – uradite to i imate moju podršku. Sad meni da kaže Murinjo – idi traži igrače… To su te proklete ulice, ljudi traju ko jogurt. Ovi naši su malo duže i trajali zato što su imali neke kodekse, čast i poštenje.

Kažu da je to bilo zbog toga što je Arkan trebalo da svedoči u Hagu protiv Miloševića?

-To su sve nagađanja i to nije tačno. Pa što su posle toga ubili Slavka Mijovića, što su ubili Bombobu, što su pobili sve žive posle. Nisu oni trebalo da svedoče u Hagu. Sve je to urađeno, kao što sam ti na početku rekao, zbog privatizacije! Zapamti! Privatizacija! Pa tu bi šesnaesti Arkanov čovek uzeo pola milijardi evra! Za jednu Robnu kuću za uzimali po 350 miliona evra.

Da li se sada družiš sa nekim sinovima, očevih prijatelja?

-Sa Vojinom i Nikolom sam u stalnom kontaktu i družimo se. Radeta Mijovića, Slavkovog sina viđam stalno. Svi imamo neke firme, ja imam neku markentišku agenciju. Sada smo u pregovorima da se snimi serija o tim godinama i da Vojin glumi Arkana a ja Mandu. Obilić, ona odela, džipovi, ovo, ono, rekonstrukcija. Mislim da će to biti ekskluziva.

(Afera)