20 ključnih pitanja i odgovora o antitelima posle vakcinacije i zašto je najbolje da ih “ostavite na miru”

Od kada je počela masovna vakcinacija protiv virusa korona u Srbiji, glavna tema među onima koji su vakcinisani ili to planiraju da urade je koja vakcina daje bolji imunitet – Fajzer/Biontekova, AstraZeneka, ruska Sputnjik V, kineska Sinofarm. Mnogi su već posle prve doze otišli  u laboratorije da provere nivo antitela, da li su i koliko zaštićeni.

Međutim, imunolozi apeluju da antitela ne treba proveravati posle imunizacije, jer jednostavno rečeno – nije samo to pokazatelj zaštite od virusa. Oni ističu da postoji i memorijski imunitet, a to zapravo znači da ćelije sve pamte i ukoliko dođu ponovo u kontakt sa virusom korona u stanju su da brzo stvore antitela.

I zaista, roditelji, na primer, ne proveravju kako su delovale vakcine koje se daju deci u prvim godinama života, a ne proverava se ni delotvornost vakcine protiv gripa, pa se, insistiraju stručnjaci, ne treba opterećivati ni imunim odgovorom na vakcinu protiv koronavirusa.

O najčešćim nedoumicama koje se tiču stvorenog imuniteta posle vakcinacije ili prirodnog zaražavanja za Euronews Srbija govori dr Nada Pejnović, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerzitet u Beogradu i predsednica Društva imunologa Srbije.

1. Šta su antitela i kako se stvaraju

Antitela su proteini koje imunski sistem proizvodi kao odgovor na uzročnike infekcija, uključujući viruse. Imunske ćelije koje stvaraju antitela su B limfociti. Antitela se vezuju za virus i uklanjaju ga iz organizma ili sprečavaju da virus zarazi ćelije (neutrališuća antitela). Imunski odgovor na SARS-CoV-2 pored antitela uključuje i ćelijski imunitet posredovan T limfocitima.

2. Koliko traju antitela kod prirodnog zaražavanja, koliko kod vakcine

Koliko su dugo antitela prisutna u krvi nakon infekcije ili vakcinacije za sada se ne zna i u toku su naučne studije koje to ispituju.

Kod vakcinisanih, za sada postoje podaci da RNK (Fajzer/Biontek) i vektorske vakcine (AstraZeneka, Sputnjik Ve) pokreću stvaranje antitela koja su prisutna tri do četiri meseca nakon vakcinacije (koliko su studije trajale), dok se prisustvo memorijskih T i B limfocita ispituje.

Ovi rezultati sugerišu da antitela na SARS-CoV-2 možda neće trajati dugo, ali to ne isključuje postojanje memorijskih T i B ćelija, sposobnih da zaštite od ponovne infekcije. Drugim rečima, antitela opadaju za nekoliko meseci, ali memorijski limfociti opstaju mnogo duže.

3. Da li se više antitela razvije kod zaražavanja ili kod vakcinacije

Prirodna infekcija i vakcine dovode do stvaranja i antitela i ćelijskog imuniteta, posredovanog T limfocitima. Prema nekim istraživanjima imunski odgovor je bio snažniji kod vakcinisanih osoba. U studiji koja je proučavala vakcine Fajzer i Moderna, nivo antitela je bio mnogo veći kod vakcinisanih ljudi nego kod onih koji su se oporavili od infekcije.

Smatra se da vakcine protiv COVID-19 pokreću snažan imunski odgovor sa stvaranjem specifičnih antitela i T limfocita.

4. Da li antitela treba meriti posle vakcinacije i koja koncentracija ukazuje na zaštitu

Trenutno se ne preporučuje testiranje nivoa antitela na lični zahtev za procenu imuniteta nakon vakcinacije protiv COVID-19 ili za procenu potrebe za vakcinacijom kod nevakcinisane osobe.

Ukoliko antitela postoje posle vakcinacije to je znak da je imunski odgovor pokrenut, ali za sada nije utvrđen klinički značaj, odnosno koja je to koncentracija antitela koja ukazuje na zaštitni imunitet. Ukoliko nema antitela to ne znači da ne postoji zaštita na nivou ćelijskog imuniteta. 

Potrebno je još rada na validaciji i standardizaciji testova za antitela na SARS-CoV-2, razvoju testova ćelijskog imuniteta i praćenja efektivnosti vakcina da bi se u budućnosti utvrdili imunski pokazatelji zaštite od infekcije ovim virusom.

Do tada, sprovođenje mera zaštite (nošenje maski, distanca, higijena ruku, boravak u zatvorenom prostoru sa mnogo ljudi) ima ključnu važnost sve do postizanja kolektivnog imuniteta i zaustavljanja pandemije.

5. Postoje li situacije kada je opravdano meriti nivo antitela

Da, kada je potrebno proceniti da li je osoba bila zaražena ovim virusom i ako nije imala simptome bolesti. U tom slučaju je opravdano raditi test jer se tako otkrivaju antitela nastala kao odgovor na prirodnu infekciju. Kod većine ljudi antitela počinju da se razvijaju danima ili nedeljama posle zaražavanja.

6. U kojim laboratorijama je to moguće obaviti

Nivoi antitela prema SARS-CoV-2 antigenima mogu da se odrede u INEP-u i u privatnim laboratorijama.

7. Može li da se desi da se posle vakcinacije ne razviju antitela

Može, ali većina ljudi razvije antitela posle vakcinacije. Neki faktori mogu da doprinesu da nalaz antitela bude negativan, kao što su starija životna dob, neke hronične bolesti, primena imunosupresivne terapije. Pored toga, iako ne postoje antitela to ne znači da ne postoje virus specifični T limfociti.

8. Koliko treba da prođe vremena od druge doze vakcine da bi bili maksimalno zaštićeni

Generalno tri do četiri nedelje, ali zavisi od vrste vakcine, za neke se procenjuje da je taj period i šest nedelja.

9. Šta je memorijski imunitet

Imunitet proizlazi iz sposobnosti imunskog sistema da pamti kontakt sa infektivnim uzročnikom. Posle prirodne infekcije ili vakcinacije stvaraju se dugovečni memorijski T i B limfociti koji čine osnovu dugotrajnog imuniteta.

Ovi memorijski limfociti u sledećem kontaktu sa istim uzročnikom pokreću mnogo brži, jači i efikasniji imunski odgovor koji može da spreči razvoj bolesti ili da bolest bude u blagom obliku.

10. Da li se i on razvija vakcinacijom

Da, razvija se vakcinacijom i čini osnov dugotrajne zaštite. U slučaju SARS-CoV-2 se za sada zna da prirodna infekcija i vakcinacija dovode do stvaranja memorijskih T i B limfocita koji postoje nekoliko meseci, a istraživanja će pokazati koliko je dugotrajan imunitet.

11. Kako nas štiti memorijski imunitet

Memorijski T i B limfociti su jedni od glavnih činilaca dugotrajnog imuniteta. Neki T limfociti ubijaju virusom zaražene ćelije, a neki daju pomoć B limfocitima koji stvaraju antitela.  Memorijski T i B limfociti u sledećem kontaktu sa istim uzročnikom pokreću mnogo brži i snažniji imunski odgovor i stvaranje antitela koji sprečavaju razvoj bolesti ili se razvija blag oblik bolesti.

12. Da li se on može proveriti

Ćelijski imunitet može da se proveri. Testovi za ispitivanje T limfocita su složeni za izvođenje i zahtevaju određenu opremu i aparate što ih čini nepodesnim za široku primenu. Međutim, radi se na tome da se naprave jednostavniji testovi za procenu funkcije T limfocita koji će moći da se rade u bilo kojoj laboratoriji.

Moguće je da ovi testovi budu osetljiviji za procenu imuniteta posle vakcinacije nego određivanje antitela. Značaj rezultata testova T ćelijskog imuniteta će se utvrditi nakon istraživanja koje su u toku.

13. Postoje li još neki oblici imuniteta

Imunski odgovor na uzročnike infekcija podrazumeva pokretanje ćelija urođenog i adaptivnog imunskog sistema. Ćelije urođene imunosti čine prvu liniju odbrane od  virusa. Iako brzo reaguje, urođena imunost ne može uvek da eliminiše infektivne uzročnike, niti ima sposobnost memorije, ali aktivira adaptivni imunski sistem (T i B limfocite) kroz proces poznat kao „prezentacija antigena“.

Važna uloga ćelija urođene imunosti je u pokretanju imunskog odgovora nakon vakcinacije. Adaptivni imunski sistem je spor i može potrajati nekoliko dana pre nego što dva ključna tipa ćelija B i T limfociti budu uključeni o odbranu od virusa.

14. Koja od dostupnih vakcina u Srbiji razvija najbrže imunitet

Preliminarni podaci ukazuju da je možda potrebno duže vreme za postizanje imuniteta kod Sinofarm vakcine, za sve ostale vakcine taj period je tri do četiri nedelje posle vakcinacije.

15. Štite li nas vakcine i od novih sojeva virusa korona

Globalna rasprostranjenost SARS-CoV-2 zajedno sa pojavom novih varijanti ovog virusa potencijalno mogu da ograniče efikasnost postojećih vakcina. Takva istraživanja su u toku i procenjuje se postojeće vakcine štite, ali mogu imati ograničenu efikasnost prema nekim varijantama virusa.

Ima podataka da je Fajzer vakcina efikasna protiv britanske varijante virusa. Radi se na novim formulacijama vakcina prema varijantama S proteina SARS-CoV-2 i ako bude potrebno na proizvodnji modifikovanih vakcina za varijante virusa.

16. Da li i posle vakcinacije osoba može da se zarazi

Može, kada nije prošao period stvaranja imuniteta što je nekoliko nedelja posle druge doze i kod osoba koje nisu razvile imunski odgovor na vakcinu. Kliničke studije efikasnosti vakcina su se bazirale na proceni od zaštite od težih formi COVID-19, tako da mogućnost zaražavanja postoji, ali će bolest biti asimptomatksa ili će imati blaži oblik.

17. Ako rizik od zaražavanja i dalje postoji, od čega nas štiti vakcina

Vakcine pre svega štite od težih formi COVID-19, potrebe za bolničkim lečenjem i smrtnog ishoda.

18. Da li se savetuje vakcinacija i posle preležane bolesti

Da, savetuje se. Osoba koja je imala COVID-19 može da primi vakcinu posle potpunog oporavka, na primer 3 meseca posle potpunog oporavka, jer je u tom periodu zaštićena.

19. Da li zaštita (nivo antitela) zavisi od kliničke slike bolesti

Da, zavisi od kliničke slike bolesti, ali su u toku mnoga ispitivanja kako bi se bolje razumemo odgovor antitela nakon infekcije SARS-CoV-2. Nekoliko dosadašnjih studija pokazuje da većina ljudi zaraženih SARS-CoV-2 razvija antitela specifična za ovaj virus.

Međutim, nivoi ovih antitela mogu da variraju između onih koji imaju težu formu bolesti (viši nivo antitela) i onih sa blažom bolešću ili asimptomatskom infekcijom (niži nivoi antitela).

20. Da li pacijenti sa težim oblikom bolesti imaju više antitela od pacijenata koji nemaju simptome

Studija koja je upoređivala grupe simptomatskih i asimptomatskih osoba pokazala je da osobe sa asimptomatskim oblikom imaju značajno niži nivo antitela, a u oko polovine antitela nisu bila detektibilna nakon osam nedelja od zaražavanja, dok su osobe sa težim oblikom bolesti imale više nivoe antitela u krvi.

(Euronews.rs)